OLA – srp

Општесловенски лингвистички атлас

Рад на Општесловенском лингвистичком атласу (ОЛА) започет је на основу одлуке 4. Међународног конгреса слависта (Москва, септембра 1958). При Међународном комитету слависта оформљена је Комисија за ОЛА, у коју су ушли угледни слависти из различитих земаља. Комисија је потом основала међународну радну групу.

Упитник ОЛА садржи 3.454 питања, а мрежа истраживаних пунктова обухвата око 850 насеља.

У изради ОЛА учествују: Академија наука и уметности Босне и Херцеговине, Академија наука Републике Чешке, Бугарска академија наука, Македонска академија наука и уметности, Научноистраживачки центар Словеначке академије наука и уметности, Национална академија наука Белорусије, Национална академија наука Украјине, Пољска академија наука, Руска академија наука, Словачка академија наука, Српска академија наука и уметности, Српски институт (Бауцен/Будишин), Хрватска академија наука и уметности и Црногорска академија наука и уметности.

ОЛА за предмет свога истраживања има групу (породицу) сродних језика, тј. словенске језике у целини, а не неки појединачни језик. Ова чињеница не одређује квантитативну већ квалитативну специфичност Атласа у односу на неке друге пројекте из области лингвистичке географије, будући да се при таквом приступу мења објекат картографисања. Док национални атласи истражују дијалекатске разлике у оквиру једног језика, због њиховог националног значаја, дотле се у ОЛА картографишу разлике у оквиру целе словенске породице језика, јер су оне значајне на општесловенском нивоу.

Колектив ОЛА преузео је на себе обавезу да прикупи теренску грађу која би омогућила решавање двају различитих проблема – историјско-упоредног и синхроно-типолошког.

Први проблем обухвата питања као што су стварање словенске језичке заједнице и и њено доцније дијалекатско раслојавање, а потом и формирање савремених словенских језика. ОЛА даје материјал за решавање питања о првобитној територији коју су насељавали Словени и о њиховом каснијем расељавању у разним правцима, у различите географске зоне и у различитим историјским епохама, о контактима словенских језика с језицима несловенских народа, на веома великом простору с врло различитим културама: с Германима, Балтима, Келтима, Трачанима, Иранцима, Угрофинцима, Турцима, Илирима, Грцима и Романима. Све то се, у мањој или већој мери, одражава на картама ОЛА.

Други задатак, који није мање значајан и који је прилично нов, јесте синхроно-типолошки. Типолошки проблем постаје важан задатак за ОЛА, значајан за све нивое језичког система, јер Атлас обухвата целу породицу блискосродних језика, који су пак знатно различити по својој структури.

ОЛА се припрема у две серије – лексичко-творбеној и фонетско-граматичкој (фонетика, морфологија, синтакса). Досадашњи томови тих серија садрже лексичко-творбене и фонетске карте, а у будућности се предвиђа и израда морфолошких, синтаксичких. и семантичких карата. У лексичко-творбеним томовима грађа је представљена по одређеним тематским групама речи, а у фонетским – по одређеним појавама карактеристичним за фонетски систем словенских језика.

У складу са двема серијама Атласа, колектив ОЛА ради у оквиру двеју комисија – лексичко-творбене и фонетско-граматичке. Такође, у организациону структуру ОЛА улази и поткомисија за уопштавајућу транскрипцију. Та поткомисија припрема, на основу морфонолошке анализе материјала, уопштавајуће легенде за лексичко-творбене карте. Недавно је почела са радом и поткомисија за компјутеризацију, која се бави припремом електронске верзије Атласа.

Opšteslovenski lingvistički atlas

Rad na Opšteslovenskom lingvističkom atlasu (OLA) započet je na osnovu odluke 4. Međunarodnog kongresa slavista (Moskva, septembra 1958). Pri Međunarodnom komitetu slavista oformljena je Komisija za OLA, u koju su ušli ugledni slavisti iz različitih zemalja. Komisija je potom osnovala međunarodnu radnu grupu.

Upitnik OLA sadrži 3.454 pitanja, a mreža istraživanih punktova obuhvata oko 850 naselja.

U izradi OLA učestvuju: Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, Akademija nauka Republike Češke, Bugarska akademija nauka, Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Hrvatska akademija nauka i umetnosti, Makedonska akademija nauka i umetnosti, Nacionalna akademija nauka Belorusije, Nacionalna akademija nauka Ukrajine, Naučnoistraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti, Poljska akademija nauka, Slovačka akademija nauka, Ruska akademija nauka, Srpska akademija nauka i umetnosti i Srpski institut (Baucen/Budišin).

OLA za predmet svoga istraživanja ima grupu (porodicu) srodnih jezika, tj. slovenske jezike u celini, a ne neki pojedinačni jezik. Ova činjenica ne određuje kvantitativnu već kvalitativnu specifičnost Atlasa u odnosu na neke druge projekte iz oblasti lingvističke geografije, budući da se pri takvom pristupu menja objekat kartografisanja. Dok nacionalni atlasi istražuju dijalekatske razlike u okviru jednog jezika, zbog njihovog nacionalnog značaja, dotle se u OLA kartografišu razlike u okviru cele slovenske porodice jezika, jer su one značajne na opšteslovenskom nivou.

Kolektiv OLA preuzeo je na sebe obavezu da prikupi terensku građu koja bi omogućila rešavanje dvaju različitih problema – istorijsko-uporednog i sinhrono-tipološkog.

Prvi problem obuhvata pitanja kao što su stvaranje slovenske jezičke zajednice i i njeno docnije dijalekatsko raslojavanje, a potom i formiranje savremenih slovenskih jezika. OLA daje materijal za rešavanje pitanja o prvobitnoj teritoriji koju su naseljavali Sloveni i o njihovom kasnijem raseljavanju u raznim pravcima, u različite geografske zone i u različitim istorijskim epohama, o kontaktima slovenskih jezika s jezicima neslovenskih naroda, na veoma velikom prostoru s vrlo različitim kulturama: s Germanima, Baltima, Keltima, Tračanima, Irancima, Ugrofincima, Turcima, Ilirima, Grcima i Romanima. Sve to se, u manjoj ili većoj meri, odražava na kartama OLA.

Drugi zadatak, koji nije manje značajan i koji je prilično nov, jeste sinhrono-tipološki. Tipološki problem postaje važan zadatak za OLA, značajan za sve nivoe jezičkog sistema, jer Atlas obuhvata celu porodicu bliskosrodnih jezika, koji su pak znatno različiti po svojoj strukturi.

OLA se priprema u dve serije – leksičko-tvorbenoj i fonetsko-gramatičkoj (fonetika, morfologija, sintaksa). Dosadašnji tomovi tih serija sadrže leksičko-tvorbene i fonetske karte, a u budućnosti se predviđa i izrada morfoloških, sintaksičkih. i semantičkih karata. U leksičko-tvorbenim tomovima građa je predstavljena po određenim tematskim grupama reči, a u fonetskim – po određenim pojavama karakterističnim za fonetski sistem slovenskih jezika.

U skladu sa dvema serijama Atlasa, kolektiv OLA radi u okviru dveju komisija – leksičko-tvorbene i fonetsko-gramatičke. Takođe, u organizacionu strukturu OLA ulazi i potkomisija za uopštavajuću transkripciju. Ta potkomisija priprema, na osnovu morfonološke analize materijala, uopštavajuće legende za leksičko-tvorbene karte. Nedavno je počela sa radom i potkomisija za kompjuterizaciju, koja se bavi pripremom elektronske verzije Atlasa.